| |
Irena Blagojević
Ana Popović Band
Summertime Weekend
Sava Centar, 01. jul 2011.
|
04. jul 2011.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Umesto festivala koji se redovno održavao u jeku leta, sve se svelo na letnji vikend u Sava centru koji je prve večeri imao primamljivu ponudu stilizovanog jazz vokala Irene Blagojević, sa brojnim pratećim bendom i velike zvezde svetske blues scene Ane Popović, što ukazuje da svi sponzori nisu odustali od podrške.
Irena Blagojević spada u red malobrojnih entuzijasta koji su privrženi jazz i soul muzici sa izrazitim autorskim pristupom. Moćan vokal širokog raspona predstavio se pomalo uspavanoj publici sa akcentom na materijalu sa debi albuma Jutro bez ljubavi, simpatičnog devojačkog dnevnika koji nudi iskrene emocije u tekstovima i sofisticiranoj interperetaciji. U postavi benda iskusnih džezera Irena je u perfektnom retro stajlingu pokazala da, pre svega, ima solidan izvođački kapacitet, koji se ne zasniva samo na vokalu moćnih performansi, već i na deonicama na flauti. Muzički je sve u okvirima jazz mainstream-a, a Ireni uloga band liderke previše i ne leži.
Na materijal sa ovog albuma nadovezalo se nekoliko očekivanih obrada. Jedna od njih „My Funny Valentine“ delovala je pomalo čudno sa pomerenim vokalnim akcentom i tonalitetom. Sve u svemu ovakva svirka je idelna za džez klubove, u kojima Irena nastupa (pre svega u beogradskoj „Ptici“) kada se auditorijum opušta uz piće i razgovor. U sterilnom ambijentu Sava centra ovo je bilo, ipak, samo diskretno zagrevanje.
Posle prilično duge pauze izazvane kašnjenjem aviona, bez tonske probe, na scenu je izašao internacionalni bend Ane Popović. Od samog starta se moglo zapaziti da je holandski basista Mark prilično dopingovan, ili, da diskretnije kažemo, pun energije. Francuz na bubnjevima ga je pratio u stopu, a posebno zadovoljstvo Ani je predstavljala prilika da predstavi sjajnog klavijaturistu iz Virginije, Davida T., koji je prvi put sa bendom prešao okean. Muzičarima koje je okupila probe i nisu potrebne, a Ana je bila, kao i obično, u vrhunskoj formi.
Devojka koja se iz beogradskih klubova vinula u vrh svetskog bluza dokazala je, po ko zna koji put, da se po sviračkom umeću retko ko može porediti sa njom. Njen razvojni put, koji je dobar primer za druge, krenuo je od skidanja očeve kolekcije ploča, do studija džez gitare u Holandiji, sviračkih iskustava sa najboljim muzičarima srodnih muzičkih afiniteta, ozbiljnog diskografskog opusa, nagrada i priznanja svetskih medija. Najnoviji Anin poduhvat je novi album koji će biti objavljen u avgustu, snimljen sa vrhunskim muzičarim iz Nju Orleansa. Ana je oduvek shvatala da i perfektni tehničari mogu da svoje gitarističko umeće svedu na manirizam i šablon i uspevala je da izbegne tu zamku, iako se uglavnom kretala u okviru bluza koji je, sam po sebi, ograničen muzički pravac. Shvatajući da je sve značajno što se u dvadestom veku pojavilo u muzici nastalo na američkom jugu, našla je zajednički jezik sa virtuozima tog podneblja, kao što su Sonny Landreth, Jon Cleary, Calvin Turner, Doug Belote i Jason Riccia. Beogradska publika je imala ekskluzivnu priliku da oseti tu sinergiju, odnosno čuje numere sa novog albuma, od kojih je poseban utisak ostavio lagani bluz, naslovna numera „Uncoditional“. Nisu izostale ni vrhunske interpretacije kao što je instrumental „Navajo Moon“, posvećen najvećim uzorima, Stevie Ray Vaughan-u i Ronnie Earl -u, a ni Hendrix nije izostavljen sa uobičajenom obradom, „House Burning Down“.
Bio je to još jedan briljantan nastup koji opravdava naslove iz zapadne muzičke štampe, u kojima se često postavlja iskrena dilema da li se Hendrix inkarnirao u ženskom telu. Klinci koji bi da se ozbiljno posvete sviranju gitare ne bi mogli da nađu bolji uzor. U pojedinim trenucima delovalo je da Ana i njen bend uopšte ne nameravaju da prestanu da sviraju, dok se sve ipak završilo sa istim energetskim nabojem sa kojim je i počelo. Neko od sportskih nastrojenih prijatelja mi je reko da Ana na svetskoj bluz sceni predstavlja ono što je Novak u tenisu. Drugim rečima, najbolji se lako prepoznaju jer im je mesto na vrhu.
tekst - zlatan begović
zahvaljujemo se Ireni blagojević na ustupljenim fotografijama
fotografija ane popović iz arhive dobrih vibracija
|
|
|
|
